U Gruziji radnici se suprotstavljaju dvema vrstama desnice

Subotnji izbori u Gruziji mnogi posmatraju kao odluku o geopolitiÄ?koj orijentaciji zemlje. Za radniÄ?ke aktiviste zadatak je da stave socijalna pitanja na dnevni red, suoÄ?eni i sa autokratijom vlade i sa opozicijom koja ignoriÅ¡e interese radnika.

„Oni to zvaniÄ?no ne priznaju, ali svi znaju da ti momci rade za kompaniju. I veoma su agresivni prema nama, štrajkaÄ?ima“, objaÅ¡njava tridesetogodiÅ¡nja sindikalna aktivistkinja Tamar Ansiani. Ona klimne glavom u smeru grupe muÅ¡karaca koji stoje kao straža izmeÄ‘u linije piketa i njenog radnog mesta. Svi su obučeni u crno, a neki od njih nose i maske. Ansiani i njeni drugovi nazivaju ih „zonderima“ — ta reÄ? izvedena iz nacistiÄ?kog termina „sonderkomande“, oznaÄ?ava grupe ljudi u civilu unajmljene da zastrašuju politiÄ?ke protivnike.

Ovaj fenomen nije jedinstven za Gruziju. Tokom revolucije na Majdanu u Ukrajini 2014. godine sliÄ?ne jedinice poznate kao „titushki“ napadale su antivladine proteste. U Gruziji to takoÄ‘e nije sasvim novo. Pre viÅ¡e od deset godina, kada je neoliberalni prozapadni reformator Mikheil SaakaÅ¡vili guÅ¡io proteste, zonderi su bili deo njegovog represivnog arsenala.

MeÄ‘utim, to pokazuje koliko se malo promenila politiÄ?ka kultura, uprkos tome Å¡to vladajuća partija „Gruzijska san“ upravlja zemljom već dvanaest godina. Zonderi su se ponovo pojavili na sceni nedavno. ProÅ¡log proleća, tokom masovnih demonstracija protiv takozvanog zakona o stranim agentima, zonderi, za koje se sumnja da su povezani sa vlastima, prebijali su protestante pod okriljem noći. „To je isto kao i tokom protesta“, kaže kolega Ansiani i štrajkaÄ? Kamil Azimovi, koga su u septembru ispred kuće premlatili muÅ¡karci u maskama. On smatra da je napad imao za cilj da ga zastraÅ¡i i natera da odustane od Å¡trajka. Ipak, upotreba zondera za zaÅ¡titu zapadne korporacije od štrajkaÄ?kih radnika predstavlja novinu koja ističe ono Å¡to se krije iza geopolitichkih kliÅ¡ea koja dominiraju javnom diskusijom.

Kako se približavaju parlamentarni izbori, koji Å¡e se održati u ovu subotu, Gruzija već nekoliko nedelja prikazuje agitacione plakate. Na plakatima vladajuće partije „Gruzijska san“ milijardera Bidzine Ivanishvilija prikazi razaranja u Ukrajini uporeÄ‘uju se sa cvetajućim gradskim pejzažima u Gruziji. Oni nude izbor: prozapadna opozicija koja teži ka sukobu sa Rusijom, ili vlada koja obezbeÄ‘uje mir. Opozicija, ísrazitÄ?an deo koje joÅ¡ uvek drži politiÄ?ki blok sada zatvorenog bivÅ¡eg predsednika SaakaÅ¡vilija, obećava integraciju Gruzije sa Zapadom, iza koje bi navodno sledile sloboda i prosperitet. Materijalne teškoće sa kojima se suoÄ?ava većina Gruzijaca praktiÄ?no se ne pominju u zvaniÄ?noj kampanji.

Inicijative sindikata

Å¡trajk, u kome Ansiani i njen sindikat suprotstavljaju anonimnim banditima, traje od jula i jedan je od najvećih u savremenoj istoriji Gruzije. Poslodavac o kome je reÄ? — Å¡vedska kompanija Evolution Gaming, koja pruža usluge online kazino klijentima širom sveta. PrivuÄ?ena deregulisanom ekonomijom Gruzije, niskim platama i, verovatno, slabim radnim pokretom, kompanija Evolution doÅ¡la je u Tbilisi 2018. godine, i od tada je njen studio postao jedan od najvećih privatnih poslodavaca u zemlji.

DelimiÄ?no razlog zbog kog je kompanija (ili vladini zvaniÄ?nici koji, kako sindikat sumnja, imaju udela u njoj) pribegla takvom otvorenom zastrašivanju, može biti to Å¡to sindikat „Trud“, potpredsednica kojeg je Tamar Ansiani i koji se suprotstavlja kompaniji — nije uobičajeni, za gruzijski pejzaž karakteristično slab predstavnik radnika. Naprotiv, to je jedna od nekoliko novih sindikalnih inicijativa koje su u poslednjim godinama dale gruzijskom radnom pokretu novu borbenost.

„Za razliku od većine drugih sindikata, mi radimo na organizovanju ljudi i vodimo borbu, i mislim da nas to Ä?ini problematiÄ?nima u oÄ?ima vlade“, kaže Ansiani, dok njen kolega, predsednik sindikata Georgij Diasamidze, ponosno klimne. Po njihovim reÄ?ima, borba za poboljÅ¡anje uslova gruzijskih radnika neizbežno ima politiÄ?ki karakter. Proleća je sindikat aktivno uÄ?estvovao u protestima protiv vladinog zakona o stranim agentima. Vlada tvrdi da će ovaj zakon, koji uvodi stroge revizorske zahteve za svaku neprofitnu organizaciju koja prima viÅ¡e od 20 procenata finansiranja iz inostranstva, obezbediti potrebnu transparentnost u rastućem sektoru NVO finansiranih iz inostranstva.

MeÄ‘utim, „Trud“ u tome vidi autoritarnu meru koja ugrožava njihovu organizaciju. PoÅ¡to gruzijskim radnicima jedva da ostaju sredstva za sindikalne doprinose, sindikati organizovani na bazi ispod vrha zavise od solidarnosti iz inostranstva. To Å¡to je „Trud“ uspeo da obezbedi pravnu pomoć štrajkaÄ?ima i podigne šatore na piket-liniji ispred Evolution postalo je moguće zahvaljujući podršci međunarodnih partnera poput UNI Global Union i Konfederacije sindikata Danske.

„Ako mi branimo gruzijske radnike od stranih kompanija uz podrÅ¡ku međunarodnih partnera, a vlada ne preduzima ništa — kako nas to Ä?ini stranim agentima?“ pita Diasamidze. Da je „Trud“ prihvatio novi zakon, od kojeg principijelno odbijaju, po reÄ?ima Ansiani morali bi, izmeÄ‘u ostalog, da vlastima predaju liÄ?ne informacije o svojim Ä?lanovima i planiranim akcijama. Pokušavajući da zaustavi, po njenom miÅ¡ljenju, autoritarne tendencije vladajuće partije, Ansiani planira prvi put od poÄ?etka štrajka da napusti Tbilisi kako bi glasala u svom rodnom gradu. „Ovi izbori su izbor Gruzijaca — Å¡ta oni hoće: Evropu ili Rusiju“, kaže ona.

Može se Ä?initi neobično da koristi istu geopolitichku retoriku kao i liberalna opozicija Gruzije, s obzirom na njenu tekuću borbu sa kompanijom iz EU. Ali nade koje ona i njeni sindikalni drugovi vežu za pojam Evrope razlikuju se od pogleda liberala.

Iako se Ansiani i Diasamidze nadaju uklanjanju „Gruzijske san“ s vlasti, oni takoÄ‘e nisu pristalice sadašnje opozicije, imajući u vidu da mnogi njeni predstavnici i dalje slede libertarijansku ideologiju koja je narušila radniÄ?ka prava za vreme SaakaÅ¡vilija. „Većina gruzijskih politiÄ?ara zaista se varaju u vezi sa Evropom, deregulacijom i slobodnim tržiÅ¡tem“, kaže Diasamidze misleći i na predstavnike vladajuće partije i opozicije. „Prethodna vlada ukinula je inspekciju za bezbednost rada tvrdeći da je korumpirana. Ali policija je takoÄ‘e bila korumpirana, i iz nekog razloga smatraju da je dovoljno samo je reformisati“, smeje se on. „I kada je 'Gruzijska san' na kraju obnovila tu službu, to je uÄ?injeno samo da bi se zadovoljio meÄ‘unarodni pritisak“, pojaÅ¡njava on i dodaje: „Iz naÅ¡e perspektive, Evropa znaÄ?i neku osnovnu regulaciju“.

Autokratija

Brige sindikalnih aktivista u vezi sa autokratskim tendencijama „Gruzijske san“ dele mnogi predstavnici gruzijske levice u opoziciji. „Najviše nas brine jaÄ?anje autoritarizma“, kaže novinarka Ani Georgadze. Ipak, prema njenoj koleginici Natii Karchiladze, geopolitichka terminologija nije sasvim prikladna za opis problema. „Kada govorimo o demokratiji i autoritarizmu, zaista ne govorimo o geopolitici“, kaže ona. Obe rade u levom online mediju „Mautskebeli“, koji izveštava o socijalnim problemima, kao Å¡to je i trajni Å¡trajk u Evolution. Glavna redakcija nalazi se u mirnoj stambenoj ulici nedaleko od centralne stanice u Tbilisiju, a na njegovim skromnim policama stoje knjige Dejvida Grebera i Janisa Varufakisa.

Poput sindikata Ansiani i Diasamidzea, „Mautskebeli“ takoÄ‘e potpada pod zakon o stranim agentima, ali zasad odbija da ga poštuje. „Mautskebeli“ radi uz sredstva evropskih donatora kao Å¡to je Heinrich Böll fondacija, povezana sa nemaÄ?kim 'zelenima'. Iako novinari priznaju da to nije idealno reÅ¡enje, poÅ¡to takvo finansiranje takoÄ‘e nameće odredjena ograniÄ?enja, smatraju ga najboljom od dostupnih opcija za one koji žele da izveštavaju o važnim pitanjima.

„Jednom smo pregovarali sa potencijalnim ameriÄ?kim donorom, ali nakon Å¡to smo objavili nekoliko tekstova o Palestini onako kako smatramo da treba, on je nestao bez objaÅ¡njenja“, priseća se Georgadze. I iako se "Mautskebeli" nada da će smanjiti zavisnost od stranih grantova pomoću platformi za grupno finansiranje, to nije održiva alternativa imajući u vidu bedno stanje obicnih Gruzijaca Äiji život "Mautskebeli" nastoji da osvetli. Finansiranje od gruzijskih politiÄ?kih partija ili biznisa, koji plaćaju većinu gruzijskih medija — kako proraznih tako i opozicionih — značilo bi mnogo manju nezavisnost nego Å¡to je "Mautskebeli" trenutno ima.

To potvrÄ‘uje i činjenica da, uprkos aktuelnoj predizbornoj kampanji, neka od najakutnijih socijalnih konflikata u Gruziji praktiÄ?no nisu pokrivena glavnim nacionalnim medijima. Prema Georgadze i Karchiladze, veliki biznisi poput Evolution ili rudarskog giganta Georgian Manganese — "Gruzijski manganac", koji je bio predmet viÅ¡enedeljnog štrajka glađu seoskih stanovnika iz centralne Gruzije čija su domaćinstva uništena zbog njegove delatnosti, predstavljaju prilike za bogaćenje politiÄ?ara i iz vladajućeg i iz opozicionog tabora. SimptomatiÄ?no za deficit demokratije u Gruziji jeste to Å¡to mediji afilijani ovim partijskim i poslovnim interesima nisu zainteresovani za kritiÄ?ko izveštavanje.

Ali dok dominantne politiÄ?ke frakcije u Gruziji uglavnom ignoriÅ¡u probleme radne populacije, leve inicijative sa osnove pokušavaju da izgrade nove saveze. Jedan od takvih primera je "Praktika" — inicijativa koja sebe naziva "kafe radniÄ?ke klase", otvorena nedaleko od centra Tbilisija 2022. godine. „Sve Å¡to smo imali na startu bila je peć za peÄ?enje hleba koju nam je poklonio jedan od pristalica“, priseća se Georgij Hasaija. On sedi u tesnoj zadnjoj sobi kafea sa svojim drugovima Georgijem Kartvelishvilijem i Akakijem Chikobavom. Sva trojica su akademici i Ä?lanovi socijalistiÄ?kog pokreta „Hma“, koji upravlja "Praktikom".

„Pokušavamo da unesemo socijalistiÄ?ku politiku u javnu sferu“, objaÅ¡njava Hasaija ciljeve pokreta. U smislu politiÄ?ke agitacije to ukljuÄ?uje razne kampanje, na primer zahtev da država obezbedi besplatne obroke za uÄ?enike u školama. Za razliku od grantova iz inostranstva, skromno finansiranje "Hma" dolazi iz "Praktike".

Kafe je ispunjen mirisom kafe i živim razgovorima koje uglavnom vode mladi posetioci. Nudeći jeftina pića i obroke za studente i radnike sa ograniÄ?enim budžetom, kafe služi kao mesto okupljanja za socijalne pokrete i inicijative koje, uprkos zajedniÄ?kim interesima, inaÄ?e ne bi imale priliku da se sretnu.

S obzirom na nedostatak jasno levih prostora koji bi mogli da podstaknu takve veze, kafe predstavlja jedinstvenu infrastrukturu za klasnu organizaciju. Kada su štrajkaÄ?i rudara iz "Gruzijskog mangana" doÅ¡li u Tbilisi sa svojim zahtevima prošle godine, "Praktika" im je obezbedila besplatan smeštaj tokom boravka u glavnom gradu. Poput novinara "Mautskebeli", aktivisti "Hma" smatraju da prividne linije podela u gruzijskoj politici u velikoj meri prikrivaju dublje klasne protivreÄ?e u druÅ¡tvu.

Dva desna krila

Dok vladajući konzervativci i njihovi glavni prozapadni liberalni protivnici optužuju jedni druge da su marionete Rusije ili Zapada, nijedna strana ne nudi biraÄ?ima ništa suštinski važno po pitanju ekonomske ili socijalne politike.

„Parafrazirajući pesmu [Laurensa] Ferlingetija: gruzijska politiÄ?ka klasa je ptica sa dva desna krila“, kaže Hasaija. Po njegovom miÅ¡ljenju, čak i geopolitiÄ?ke obaveze koje proglašavaju ova dva "desna krila" — obećanje "Gruzijske san" da će ojaÄ?ati nacionalni suverenitet ili obećanje opozicije da obezbedi evropsku budućnost — nemaju naroÄ?itu suštinu.

Za aktiviste "Hma" zakon o stranim agentima je upećatljiv primer. Iako se slažu da su neke velike NVO finansirane sa Zapada nanoseći štetu gruzijskoj politici, na primer lobiranjem protiv progresivnog oporezivanja, uvereni su da takve organizacije imaju resurse da se prilagode zakonu ili plate kazne ako to ne uÄ?ine. Po njihovom miÅ¡ljenju, upravo lokalni socijalni pokreti osetiće najveću štetu. Prema Kartvelishviliju, upravo su takvi pokreti verovatne prave mete zakonodavstva. „Kada vodeći politiÄ?ari 'Gruzijske san' promovisali su ovaj zakon, govorili su da će pomoći da se otkriju agenti koji stoje iza nedavnih protesta protiv izgradnje hidroelektrana, koji cak ni nisu registrovane NVO“, objaÅ¡njava on. "A takozvano strano finansiranje u tim sluÄ?ajevima uglavnom je bilo u vidu donacija gruzijskih radnih migranata u Evropi i SAD", dodaje Chikobava.

Smatraju i da deklarisana antiruska pozicija liberala nije iskrena. Prema Hasaiji, "ova surova forma neoliberalizma, uvedena u Gruziju od strane SaakaÅ¡vilija i njegovog oligarhijskog saveznika Kakhe Bendukidzea", bila je inspirisana pretežno ruskim arhitektama ekonomske šok terapije uvedene u Rusiji 1990-ih, a ne zapadnim modelima. 'Gruzijski kapitalizam je kapitalizam na ruski naÄ?in', kaže Kartvelishvili. 'Dok zahtevamo nacionalizaciju ruskog kapitala, liberali ne uspevaju da prevaziÄ‘u svoju ideologiju slobodnog tržiÅ¡ta i urade isto', smeje se Hasaija.

Ipak, aktivisti "Hma" smatraju izbore važnim. "ReÄ? je o odbrani demokratije, u smislu zadržavanja vladajuće partije i ne dopuštanja da ona postane ta triumfalna autoritarna buržoazija koja Ňe joÅ¡ brže širiti kapital", kaže Kartvelishvili.

Iako izbori mogu biti prilika da se zaustavi dalji pogoršanje politiÄ?kog stanja, nijedna opoziciona partija ne obećava radnicima suštinske promene — da ne govorimo o kardinalnim promenama u jasno anti-radnom statusu quo u Gruziji.

MeÄ‘utim, za "Hma" i druge koji se nadaju postizbornom scenariju koji bi dozvolio graÄ‘enje levog pokreta, postoje neki ohrabrujući znaci promena. "Mnogi mladi poÄ?inju da se viÅ¡e interesuju za socijalistiÄ?ke ideje", kaže Hasaija. "Čak i neki od onih koji uÄ?e na privatnom univerzitetu koji je osnovao [Kakha] Bendukidze, otac gruzijskog neoliberizma, prateći zdrav razum, okreću se progresivnoj politici", smeje se Kartvelishvili.

ŠtaviÅ¡e, bar jedna od kampanja "Hma" uspela je da prodre u aktuelnu predizbornu kampanju. "Skoro svaka partija ukljuÄ?ila je u svoje programe obećanje o besplatnim školskim obrocima", kaže Hasaija, koji je uveren da se to dogodilo zahvaljujući agitaciji "Hma". Iako aktivisti priznaju da im je neprijatno videti kako politiÄ?ari preuzimaju ovaj zahtev, pozdravljaju ga kao pomak u odnosu na uobičajeno stanje u kome se uvek traži samo da se situacija ne pogorÅ¡a. "Ubedili smo veliki broj ljudi da je to dobra ideja, da će raditi i pomoći im u svakodnevnici. Pobedili smo ovu bitku", kaže Hasaija.

Bez obzira na ishod izbora, istrajnost radnih i socijalnih pokreta ostaće klju?an faktor u borbi za drugaÄ?iju, pravedniju budućnost Gruzije. A za Tamar Ansiani i njene štrajkaÄ?ke kolege njihova borba će se nastaviti dok se zahtevi ne ispune. Sindikat je naglasio svoju reÅ¡enost početkom oktobra kada je dovezao prikolicu na piket-liniju kao dodatno skloniÅ¡te za štrajkaÄ?e. "Naravno da zima dolazi, ali mi ćemo ostati ovde bez obzira na sve", odluÄ?no izjavljuje Ansiani.

Volodya Vagner 

Original članka: https://jacobin.com/2024/10/georgia-labor-elections-repression-europe

Od redakcije:

Ovo je tekst o izborima u Gruziji, ipak je relevantan i za Rusiju. I mi imamo dva desna krila, samo je jedno od njih polomljeno ili bolje reći odvojeno. Opozicija u Rusiji je faktiÄ?ki uniÅ¡tena, kao i mogućnosti za osnove inicijative, socijalne pokrete i prave nezavisne sindikate.

Posledica toga su molbe kao jedini oblik protesta u poslednjim godinama. Korak udesno, korak ulevo, neregistrovana akcija ili cak i post na društvenim mrežama i završiš u zatvoru.

U zemlji je uspostavljen diktatorski režim. Zato na dnevnom redu nije komunisticka ili anarho-komunisticka revolucija, već jednostavno stvaranje mogućnosti za državni i politiÄ?ki aktivizam. Za razvoj radnog pokreta potrebna nam je demokratija, cak i ako se ispostavi da ima dva desna krila.